Bog – stvarnost ili fantazija
Vekovima je čovek pokušavao da pronikne u dubinu svoje duše i da pronađe mir i spokoj, na ovaj ili onaj način. Na svetu ne postoji čovek koji u nešto ne veruje, da li to bio Bog, ideja, misao, muzika, opijati, ili bio to kult ličnosti. U tim trenucima, čovek se oseća spokojan, miran, smatra da neko drugi misli na njega, da neko drugi rešava njegove nagomilane probleme, pa zar toliko puta nismo čuli onu rečenicu koju toliko volimo, „ Ma, opusti se, biće sve u redu, rešićemo…“…
I zaista, kad nam neko kaže, ili to osetimo na neki drugi način, dolazi spokoj u dušu. Prividni ili ne, ali spokoj. Međutim, čini mi se, za razliku od ljudi koji veruju u Boga, koji su Njemu poverili svoj život, ljudi koji veruju u nešto drugo, dobijaju samo trenutnu vrstu mira u svojoj duši, koji je kratkotrajan i nepostojan…
Na pitanje koje postavite čoveku koji je neverujući, zašto ne veruješ u Boga, odgovor se u većini slučajeva bazira na čulo vida, odnosno onaj famozni odgovor: „ Kako mogu da verujem u nešto ili Nekog koga nisam nikad video…“…
Odgovor, na neki način, i logičan. Međutim, kada na to pitanje odgovorite pitanjem, stvari počinju malo da se komplikuju. Želim unapred da kažem, nisam protivnik nauke i tehničkog razvoja, naprotiv, smatram to delom Božijeg Promisla, čak i mnogi naučnici su bili veoma pobožni ljudi, ali danas kao da se vreme malo okrenuli, pa je pomalo „ out“ verovati u Boga. Pokušaću ovde da kroz određene primere iz raznih oblasti, raznih prirodnih i društvenih nauka da postavim neka pitanja, koja su takođe bez odgovora, naravno gledajući iz određenog ugla…
Pa da počnem…
Uzeću za primer istoriju, divan predmet, izuzetnu društvenu nauku koju zaista volim, pogotovo oblast nacionalne istorije, koju bi, po meni, mladi obavezno trebalo da znaju. Ali, stvar je u sledećem. Kada mi neko kaže da ne veruje u Boga, jer Ga nije video, pa uz moju digresiju da je sve to opisano u Svetom Pismu, imenovani napomene da to nije validan dokumenat, da nije verodostojan. Tu počinju male „ komplikacije“, jer potom i ja imam neko pitanje za istu osobu. Postavim pitanje kad je bila Francuska revolucija, i dobijam odgovor da je to bilo 1789.godine. Ne osporavam, ali pitam, na osnovu kojih istorijskih, validnih dokumenata to tvrdi? Da li je zaista te godine bila? Da nije i taj dokumenat, ta knjiga iz koje je saznao taj podatak, lažan?? Još ako je, kao što i jeste, pisano na osnovu drugih dokumenata, pa su možda i oni lažni, ispada da istorija predstavlja dvostruku laž, jer, ako ćemo logikom onih koji se rukovode onih koji ne veruju u ono što ne vide, da li je neko od nas video Francusku revoluciji, njene učesnike, ili je to možda samo poturena laž koju učimo u knjigama…
Idemo dalje…
Fizika, predivna prirodna nauka, mada je mnogi od nas nisu voleli. Ne bih ulazio u stanje uma ljudi koji se bave fizikom, ali nekako mi se čini da većina njih ne veruje u Boga. Naravno, i tu postoje pitanja na koje odgovora nema…
Prema teoriji Velikog praska univerzum potiče iz stanja beskonačno velikog pritiska i toplote (singularitet). Od tada, prostor se širio tokom vremena, udaljavajući tako galaksije jedne od drugih. Da li to znači da je univerzum postao od neke nule, da li je to onda aksiom matematike doveden u pitanje, jer kako podeliti nulu i od toga stvoriti broj? Drugo, kako je nastao i taj beskonačni pritisak i toplote, moralo je i to da postoji neki izvor svog postojanja, ko ga je stvorio? Kako je nastao tako skladan i formiran oblik i formacija nebeskih tela, da li je to sve nastalo iz nekog haosa? Određeni naučnici fizike govore, da je nastanak celokupnog svemira iz haosa, ravan eksperimentu, po kome bi uragan uleteo u otpad sekundarnih sirovina, i odatle izašao BOING 747, što je, posmatrajući sa neke strane, zaista nelogično. Ne dovodim u pitanje fiziku kao nauku, naravno, ne pada mi to na pamet, ali samo postavljam pitanja koja su meni postavljali u vezi postojanja Božijeg…
Još malo fizike, pa mogu reći malo i hemije…
Da li mogu postaviti pitanje, da li je neko nekad video atom, strukturu atoma, proton, neutron, da li je video molekul? Zar nije prelep primer Božijeg promisla, da dva veoma otrovna elementa, natrijum i hlor, formiraju jedinjenje bez koga bi nam život bio skoro nemoguć, kuhinjsku so…
Ali, da li ipak postoje primeri Božijeg prisustva u ovom svetu? Šta reći o Blagodatnom Ognju, moštima svetitelja, čudesnim isceljenjima od kojih je i medicina „ digla ruke“…
Pitanja su beskonačna, i ima ih dosta. Naravno, nije mi nikad bila želja da osporim nauku, kao što sam rekao, već to gledam kao oblik Božijeg Promisla koji se daruje čoveku. Bez unutrašnjeg napora, bez uzimanja srca u obzir, čovek se ne može približiti Bogu. Nije mi bio cilj da napadam ljude koji se deklarišu kao ateisti ( mada je i taj pojam malo paradoksalan sam po sebi), jer svako ima mogućnost izbora u ovom svetu, kojom će stranom puta svoga života krenuti. Svako kroji svoju sudbinu, i veruje u šta želi da veruje…
Ali, da više ne bih „ smarao“, jedna neumitna i nepobitna činjenica stoji poput Damoklovog mača ispred svih nas, da ćemo jednog dana napustiti ovaj svet…
Ko će tad biti u pravu, videćemo, samo da za nekog od nas ne postane prekasno…
Neka vas sve dragi Bog čuva…