Todorović Damnjan
25. август 2017.
Писмо мајци Јеси л жива, старичице моја? Син твој живи и поздрав ти шаље. Нек увечер над колибом твојом Она чудна свјетлост сја и даље. Пишу […]
25. август 2017.
Драги моји пријатељи, желео бих са вама да поделим део себе… Ово је део романа који сам написао, део мог бића и личних превирања, роман ” […]
25. август 2017.
Опроштај, опростити… Именица, глагол, како год, лако је дефинисати, али како применити… Данас је време великих турбуленција, када више као друштво, као људи не знамо где […]
23. август 2017.
Не гледај ме тако, не гледај моје сузе, јер их не разумеш… Када би могао да завириш у моје срце и моју бол да осетиш, плакао […]
23. август 2017.
Једног јутра рано пред гвоздена врата Раја зауставио се деда Јован Брадата, кмет села Ржева и закуцао тихо. Тешка Божија врата се отворише и отуда се […]
14. август 2017.
Многи ће вам рећи да у борби за Добро, представљате Сервантесовог Дон Кихота који се узалудно бори против ветрењача… И биће у праву, јер у овом […]
14. август 2017.
Ја сам… заљубљени сањар изгубљених снова, морнар без луке, капетан без брода… Јутро без Сунца, ноћ без Месеца… Прометеј без наде, Пигмалион без Галатеје…
14. август 2017.
Желео бих да сам звезда.. Целе ноћи бих посматрао твоје прекрасно лице и миловао твоје лице… Једино чега бих се бојао… Била би зора која би […]
14. август 2017.
Вечерас су звезде тако далеко, у очима се губи њихов сјај, желео је да се догоди чудо неко, не схватајући да је љубави дошао крај… Те […]