Todorović Damnjan
21. август 2020.
I tako, u tihoj noći… kad se setim nje, I njenog osmeha… moram da priznam zvezdama I Mesecu… Nisam je voleo zbog lepote… meni je bila […]
7. август 2020.
Pišem poslednji stih za tebe Drhtavom rukom mekom… Onom istom koja je želela, dotaći tvoje telo Dok sam maštala O tebi… Opraštam se od tebe, Tiho, […]
5. август 2020.
Srećan je dan kad ugledah tebe,trenutak večnosti koji i sad traje,sva mašta od koje, ja ne znam za sebe,zvezde na nebu u što u tvom liku […]
31. јул 2020.
Боже ..колико патње Мора да прође да Сагори душа изнутра… Нестајем полако Ћутањем ме нема… Боже, Зашто срце до умирања памти… Зашто у тренуцима не престаје […]
25. јул 2020.
Pitaju me… Pitaju me… brižnici… zašto to radiš, zašto pišeš pesme… čemu ta patetika, čemu te gluposti… Pitaju me… brižnici… znaš li da ti se smeju […]
25. јул 2020.
Bila je… Bila je… tako obična, i tako jednostavna… a opet… tako neobična, jedna, jedinstvena… Nosila je bol u svojoj duši… onaj, koji samo Bog šalje […]
23. јул 2020.
Да… били су два света…. два универзума неспојива… додир и самоћа…. светлост и тама… Срели су се у једно тихој ноћи… док је Сунце хитало свом […]
19. јул 2020.
Noc je tiha, mirna….zamisljam tebe u svom sivilu ovog zivota, kolotečina oko nas… Budi miris duge u noći kad te vidim… budi mi zora sjajna, ona […]
18. јул 2020.
I ove noći… patiću za tobom… Zašto sam morao da te upoznam… zašto… mrzim te zbog toga… ne, sebe mrzim… U pm sve… opet slusam pesmu… […]