Todorović Damnjan

4. јануар 2018.

Пусти, опрости…

Неко  те је сломио,  повредио јако, Уздрмао темеље што ти душу носи, Учини нешто , што ни мало није лако, Једноставно се окрени, пусти, опрости…   […]
4. јануар 2018.

Волим те…

Да се сва мора овога света, разбију у безброј капи, Да ли је могуће избројати, колико би их било, Да се њима сва туга овога света […]
1. јануар 2018.

Јесен живота…

Младост је тихо нестала  на последњој станици, Јесен живота на вратима стоји, Остало је сећање на пожутелој слици, Једног прохујалог времена, које више не постоји…   […]
29. децембар 2017.

Једној жени…

Једне ноћи, киша је падала, небо је плакало, Плакало је неутешно, најлепша звезда тад је била изгубљена, Једно је мало тело у нечијем наручју дрхтало, У […]
28. децембар 2017.

Памтите ме, пријатељи…

Ноћ је тиха, још једна бора на старачком лицу, На уснама опојан укус руменог вина, Уморним кораком крећем низ улицу, Да ли ће донети промене, кад […]
26. децембар 2017.

Да ли ти се десило некад…

Да ли ти се десило некад, да у својој души нежно, Нечију душу топлу осетиш, да ли тада знаш, Да си нашла слику своје душе, тако […]
24. децембар 2017.

Лагано умирем….

Негде у мени ране дубоке, између прста лете године, била си моја љубав једина, под блатним небом црвена јабука, била си моја љубав једина, под блатним […]
24. децембар 2017.

Чежња…

Небеса су празна; немо вече слази, негде у алеји задњи зрачак блиста, венус архаичка сама је на стази, гола, и сва стидна, без смоквова листа… Вече […]
22. децембар 2017.

Лепо је сањати…

Времена су тешка, навикнеш се на растајање, Научиш се да се сећаш, попут сетног сусрета, Запиташ се у себи, да ли пристајеш на посустајање, У руци […]