Jedan kraj i odlazak…

Sreća jednog trenutka…
5. августа 2020.
Jedno maštanje…
12. августа 2020.

Pišem poslednji stih za tebe

Drhtavom rukom mekom…

Onom istom koja je želela, dotaći tvoje telo

Dok sam maštala

O tebi…

Opraštam se od tebe,

Tiho, bez ljutnje, ali sa ogromnim bolom,

I molim za dane nove neke,

Kada ću disati, slobodno za tebe…

Dugo pustila suzu nisam,

Zbog nekog dragog ko ode od mene,

I ovaj drhtaj i treptaj duše,

Poslednji beše,

Za tebe…

Želim da ova Suza mala,

Što boli i natapa lice moje,

Nikada više ne kane,

Zbog nekog drugog…

Već da se seća… Tebe…

I ljubavi nesebične Moje…

Usne mi nemo izustiše

Zbogom…

I šalju tebe iz Misli mojih…

Ali znam…

Taj put će biti veoma dug…

Zato, putuj…putuj…

Dragi moj…. Ne misli na mene…

I ovi nedosanjani snovi,

Postaće nečiji…

Vreme uvek učini svoje…

Tako kažu…Možda lažu..

Život je to…

Comments are closed.