Да…

Да… били су два света…. два универзума неспојива… додир и самоћа…. светлост и тама…

Срели су се у једно тихој ноћи… док је Сунце хитало свом починку… а Месец благо осмехивао са неба… да, управо Он, Месец, понудио му је своју ћерку… да је штити у ноћи… да јој скида сузе, давно усахнуле… да јој на крилима  ветра донесе осмех… да добије оно што није имала… да…

Видела је у њему, оно што је давно нестало из њеног срца… видео је у њој одсјај своје младости, полета… да… видели су одсјај првих љубави, давно заборављених, отуђених, скривених…

Како је волела његов осмех…. како је волео њене уздахе… како су волели ваздух који заједно дишу… да… волели су оно мало што је остало у овом свету бола…

Све је било против њих… све… остао би им само њихов свет… у ком су сањали своје снове…. причали своје муке које их изједају… она није била више она… он није био он… они су били… они…

Свет више није постојао… овај пролазни… лажни… сујетни… имали су свој свет… и око њега Кинески зид…

Осуда је била на видику… видели су је, али је нису желели… а потом и остали… говорили су им… да је то камен животног спотицања… да… први који је без греха… нека подигне камен…

Дани су пролазили… ноћи… чекао је… чекала га је… кад год би се срели… било је то само на једном месту… тамо где љубав почиње…

Говорила је… како се чудно осећа уз њега… топло, мило, заштићено…. вољено…

Говорио је… како чезне за њеним гласом… како се са њом осећа попут птице… слободно… летео је са њом до Раја… и назад… до Пакла…

И онда… крај је дошао свему… јер све што лепо… има крај… она тамо… он онамо… само је рекла… готово је…не… нема више… зашто…. како… због чега…

Да… и сад дани пролазе у низу…. мисли на њега… мисли на њу… не… проћи ће овај живот попут сенке у тихој ноћи… заборавиће се све… или неће… питање је сад…

Да… и сад је често крај прозора сама… чекајући зоре… и њега… под старим храстом… у ово време лудила, превара… да са прозора види њега… да он види њу… и само један поглед… додир без додира… осмех који ће рећи… не брини се… ја сам ту… само за тебе…

Он ће бити она звезда… што ће је чувати… знала је то… у дубини душе… прећи ће преко свих превара и провалија… јер га још увек воли… а и он њу… ма, зна се већ све…

Питате се…. има ли ова прича краја… нека остане на крају само једно…. псссссттттт….