Šta si videla…
Da li me voli…
5. јун 2020.
Samo je jedna prava…
21. јун 2020.
Šta si videla u meni… šta…Šta si mislila… dok si slušala moj glas…
Matorog starca… ne posebno pametnog… mudrog…Nesigurnog po navici… sa pogledom koji luta u daljinu…
Kome curi vreme ovog sveta… nepovratno…Koji ne primećuje razliku… u sebi i drugima…
Bilo vino… ili nešto drugo… da zaboravi bol koji nosi u sebi…Koji ne zna gde mu je čarapa… a kamoli cipela…
Da li to vidiš…. ili misliš u sebi…Reći ću ti ko sam… dok te poslednja misao o meni napušta….
Reći ću ti… dok mirno stojim sam pred sobom…Poslušaj na kraju, poslušaj… pre nego što nestanem zauvek…
Ja sam malo dete… sa ocem i majkom…Snovima koji preplavljuju mlada srca… za osvajanjem sveta…
Sad sam petnaestogodišnjak… koji kreće u izazove života…Sam, uplašen, rešen… da uspe u onom gde je krenuo… sa suzom u oku…
Evo ga sa dvadeset godina… umesto da uživa u čarima života… kreće u rat…Iz kog se mnogi njegovi neće vratiti… zauvek… otišli su… u Beskonačnost…
Već stiže dvadeset peta… šesta… drži svoje dete u rukama, raduje se…On ga hvata za prst… to mu ostaje zauvek u sećanju…
Prešla je trideseta… dolazi njegova Princeza… uteha u starosti…
Lete godine… bliži se četrdeseta… pitanje stiže pitanje… kako, zašto… da li…
Poput izmaglice… seća se prošlosti svoje… da li ili nije… mogao… hteo,…. smeo…Sa zalaskom Sunca… prolazi još jedan dan… u nizu… ka pedesetoj…
Tresem se u strahu… od budućnosti… koja dolazi….Ali moram biti jak… da li ću moći…
Mislim o godinama… ljubavima… životu….Stanicama života koje su prošle… nepovratno…
Stežu me grudi… mladost napustila… možda je kraj blizu…Da li je starost… ovako surova…
Ali ispod ove ljušture od čoveka… još uvek je dečak…Koji želi na trenutak… da se vrati… oseti… voli… da, voli…
Ne gledaj moj bol… ne tražim tvoje sažaljenje… ne treba mi…Želim da pamtiš dečaka… da, sa srcem i dušom dečaka…
Pamti… dok te zaborav… konačno ne otrgne… od mene…
