Tuga… ti… i ja…

Ne pružaj više šansu…
20. маја 2020.
JOŠ UVIJEK SANJAM DA SMO ZAJEDNO…
25. маја 2020.

Zašto je tuga sad u mom srcu…

Zašto sam opet dopustio da se spustim do ponora, do Pakla i da ranim svoju dušu… opet…

Šta mi to treba, ni sam ne znam… kad ću da shvatim da jednostavno to nije moguće….

Dva se sveta ne mogu sastaviti… mada su rekli… da će doći do sudara svetova…

Ali ne… ne u mom slučaju… ali dobro, glavu gore…

Moram da stavim veto na moje želje… katanac na lude snove… najbolje je tako…

Usnuli brod voli more, voli buru… mada ga one razbijaju… i jednom mora uploviti u luku…

Kako ne bi potonuo… ne, bolje je tako… izbrisati sve ulice i gradove iz srca… i krenuti dalje…

Možda je bolje tako…

Da, sve je to tako divno reći, ali samo postoji jedna mala stvar… treba to i uraditi… samo kako…

Ah, da, bila je osobito lepa… zauvek će mi ostati u srcu… i bila je posebna… samo moja…

Ali i vino dok se proba… dobro je… ali posle boli glava… opasno…

Ne smem dalje…. ne… ah, gde je ona gitara, što mi je nekad bila pod prstima…

Hvala ti, živote, hvala… na ovom divnom pijanstvu….

Pa neka kažu da je nekad bila… tuga, ti… i ja…

A sad adio…

Comments are closed.