Један крај…

Ona… i… on…
13. мај 2020.
Ne pružaj više šansu…
20. мај 2020.

Кад неко жели да оде од тебе…

Немој га задржавати руком онемоћалом, ни прстима који дрхте на животном путу…

Пусти га, нека иде…Не буди звоно које јечи, нити кимвал који узалудно звечи…

Не предај своје тело узалудном труду, нестаћеш у дубинама јада и Ада…

Не покушавај га задржати узалудним порукама, јер…Оне за њега немају значај а болеће те…

Тако, јако ћете болети дубоко у души, зато…Кад неко жели да оде од тебе… пусти га, нека иде…

Ако није могла да га заустави твоја реч, вапај твог срца…Боље нека иде, веруј, много је боље…

Задржи за себе све оно што вас је везивало…Памти тренутке закључане у једном делу твог срца…

Где ћеш приступ имати само ти…

Нека те памти по лепоти душе твоје, а не по суровости…Нека, и то је једна врста љубави која се даје другима…

Љубав која се у тишини говори, нека остане твој лик у сећању…

Ако си и ове ноћи нечије вино био…Заборави, окрени се, и иди…

Нека те памти као вино које је опило у тихој ноћи…Нека његов укус остане на тим уснулим уснама…

Не буди кисело вино од којег трну зуби…  Које се памти по лошем пијанству…

Иди и не окрећи се, сине… Памти ме по добром…

Боље је и леп растанак који се памти цео живот…

Него мучење које ти сваког дана раздире срце… А и то ће проћи…

Живот је то… зато… Кад неко жели да оде од тебе…

Пусти га… Нека иде…

Comments are closed.