Kad neko želi da ode…

Kad neko želi da ode od tebe,

Pusti ga, neka ide, ne okreći se,

Ostavi za nekog drugog oči snene,

Izdrži, ne vraćaj se na stare puteve…

Kad neko želi da ode, nestane,

Pusti neka tišina od reči više boli,

Dostojanstveno ga sahrani u srcu svome,

Ko ne želi, bolje i da te ne voli…

Kad neko želi da ode, neka zavesa tiho padne,

Puteve stare prekri  trnjem duše svoje,

Neka poput vetra iz tvog života nestane,

Neka brod otplovi do luke druge, bolje…

Kad neko želi da ode, stani, nemoj plakati,

Pusti ga kao leptira, neka ima život svoj,

Imaš ti još kome, još toliko toga u životu dati,

Ne dozvoli da neko postane demon tvoj…

Kad neko želi da ode, ne drži ga u ruci kao pčelu,

I te kako ona zna da bode, a potom zaboli,

Izvuci iz duginih boja prelepu boju belu,

Život je jedno veliko čudo, sve se preboli…

Kad ti neko okrene leđa, i dok te u životu kune,

Okreni se, kreni putem drugim, samo blagoslovi,

Znaš i sam, kakav udarac u srce da zada ume,

Ne dozvoli da te tuga tvoja, u srcu iskrena, lovi…

Kad neko poželi da ode, samo ga pusti niz vodu,

Neka za tebe postane mrtvo slovo na papiru,

Spali sve mostove, oteraj od sebe prokletu spodobu,

Sakri srce od svih, neka ono bar ostane u miru…

Sve neka ostane poput uklesanih, prastarih slova,

Na nekom ukletom, od šiblja skrivenom, spomeniku,

Maske kad padnu, razbiju se u hiljadu delova,

Samo se seti, sa setom, šta si sve dao običnom bedniku…

Seti se samo, svih nestvarnih prevara i laži,

Neko ko ti se smejao u lice, dok si ti bol svoju kazivao,

Ne dozvoli da ti uskurđipača bol tvoj ublaži,

Dosta je bilo, neka ide, dosta si laku robu darivao…