Da, znam sve…

Makar ovaj tren…
25. februara 2020.
Bleso moja mala…
28. februara 2020.

Da…znam zašto ćutiš…bežiš…zašto se skrivaš iza neskrivenog…

zašto ne gledaš moje poruke…da…plašiš se…

ne mene, ah, pa ko bi se mene uopšte plašio…

plašiš se sebe…tvojih osećanja…

da, to srce u grudima koje bije…nanosi bol…

ne, ne možeš više tako…jer ti je nekad…neko…

naneo bol, patnju, tugu….ostavio pustoš u noćima…

uzdah u nemirima…da…ti si uzdah mojih Uzdaha…

nemir mojih Nemira… Da…zaista razumem…

znam zašto ćutiš… Da…to je ono…kad je želiš…a ćutiš…

gledaš kišu koja sumorno pada…u njoj tražiš spas…

sečaš se njenog snenog pogleda…dodira…

njene mekane duše poput paperja…i sad…

tražiš sebe na dnu boce…dozivaš duhove prošlosti…

ćutiš…tražiš njen lik.,..u dalekom Svemiru…

dok kao ranjeni vuk…ližeš svoje smrtne rane…

Da…to je ono…

Comments are closed.