Zapitam se…

Zapitam se, da li je sve bila samo laž prokleta,

Te večeri koje u sebi duboko skrivam,

Istina bolna poput britkog žileta,

Te usnule oči koje u sebi tiho dozivam…

Zapitam se, da li sam sve to samo sanjao,

Možda se neko sa mojim životom šali,

Ne mogu više, dosta sam kroz dugu padao,

Nestali snovi, heroji koji su kroz tminu jurišali…

Zapitam se, zašto je sve tako moralo biti,

Samo je nestala u jednoj tihoj noći,

Nisam je mogao imati, kako je onda izgubiti,

Zapitam se, kako ću kroz život moći…

Zapitam se, voleo bih da je sve to bila obmana,

Kako se samo sa mnom smejala, I plakala,

Ostaće zauvek mojih izgubljenih snova dama,

Nikad neću saznati, šta bi mi ona dala…

Zapitam se, da li su vrata zauvek zatvorena,

Kome sad pokazati moje slomljeno srce,

Ostala je jedna tiha reč, nikad izgovorena,

Osećam hladan vetar, neke mučne severce…

Zapitam se, ali čemu sad sve to,

Život svakim danom nove udarce zadaje,

Moram dalje, bez nje vise nije ništa isto,

Nema moje zvezde… da čuje moje jecaje…

Zapitam se…