Заборав…

Кад не знаш шта је било,

Да ли је живот крив или прав,

Не сећаш се шта се некад снило,

Осмехни се, то мора да је заборав…

Кад те снови луди напусте,

Живот постане сив, никакав,

Равнодушно гледаш низ улице пусте,

Само се осмехни, то је заборав…

Не препознаш неке давне осмехе у ноћи,

У једну мисао, стане живот твој сав,

Кад знаш, она више неће доћи,

Склопи очи, помоли се, то је само заборав…

Заборав је онај који ти душу штити,

Ма колико болео, разноси укус бљутав,

Да њега нема, неће ни тебе бити,

Осмехни се, то је само обичан заборав…

Кад те боли, а ти мораш да ћутиш,

Немој слушати тај одговор лукав,

Он ти помаже да срце своје смириш,

Један благослов, један диван заборав…