И ове ноћи…

И ове ноћи, кад казаљке се поклопе,

Сети се мене, онако, у пролазу,

Кад се после свега, уморне очи склопе,

Да ли ти још моје песме нешто кажу…

И ове ноћи, кад казаљке се поклопе,

Кад Ново доба на врата наша закуца,

Видиш ли мене у углу собне стропе,

Лице старца што се по беспућима потуца…

И ове ноћи, кад крену безбрижна шапутања,

И он ти спусти пољубац на усне снене,

Сети се немих одговора на многа питања,

Љубав једног човек, и једне жене…

И ове ноћи, док музика сводом кружи,

Око тебе весели, грле те, честитају, љубе,

Сети се ко ти године ове љубав пружи,

Буди храбра, не плачи, стисни зубе…

И ноћи ове, кад крене година нова,

Заборави све из године старе,

Држаћеш га за руке у сенци кестенова,

Избаци из себе твоје друге, старе кошмаре…

И ове ноћи, кад склопе се казаљке,

На тренутак се сети, али опрезна буди,

Не буди у себи своје старе ожиљке,

Ал` осети на трен, онај осећај луди…

Кад си била тако срећна, и само своја,

сама у свету који си сама себи скројила,

Док је ветар ширио крила твоја,

Са неким тамо, реци, да ли си срећна била…

И ове ноћи, кад само будеш отишла,

Опрости му за љубав његову,

Све је ово само део пустог алкохола,

Као што Виргил спасе душу Дантеову…