Понекад у ноћи…
10. децембар 2019.
Još uvek te voli…
16. децембар 2019.

У мени воде узнемирене,

Ломе ми душу давно сломљену,

Изгубљене давно неке очи снене,

Сузе поју молитву Давидову покајну…

Иде служба, мисли се роје,

Старе ране у мени се множе,

Моје сенке, мене се боје,

Сетим се ње, помози јој, Боже…

Гледам, демон преда  мном стоји,

Остали се кезе, ка Вечном понору ме вуку,

Срце уздрхтало,  а душа се боји,

Све теже стају на моју муку…

Стојим пред иконом, не могу више,

Испред мене, непознати Божји путеви,

И сад се понекад сетим пролећне кише,

Заувек нестали неки недосањани снови…

Comments are closed.