Врата Неба…

Понекад, дубоко у мени, тешко је,

Боре се црна и бела магија,

Падам, пропадам, питају шта ти је,

Тражим у себи Свети Лик, где сам ја…

Дижем руку ка Небу, да, сузе у оку,

Оче наш Који си на Небесима,

Да, понекад се питам, да ли могу,

Да се борим са својим демонима…

Врата Неба сузним оком тражим,

Грех их заклања, затвара хоризонт,

Појави се, у животу се овом давим,

На реду сам, добих реч каладонт…

У очима њеним тражим Спасење своје,

И кад паднем, она ми своје руке пружа,

Хвала ти, Господе, што посла анђеле Твоје,

Гласом својим да ме подигне, наоружа…