Понекад се питам…

Све лепо има свој крај…
24. новембар 2019.
Још једна дуга ноћ…
28. новембар 2019.

Понекад се питам, да ли и анђелима заискри око,

Да ли се виде сузе које лију у Рају,

Да ли и они крију у себи неког дубоко, дубоко,

У себи, поред срца, да ли тајне своје скривају…

Понекад се запитам, да ли стоје поред неког,

Док на последњи валцер он се спрема,

Да ли виде његову тугу, брата свог блиског,

Док пружа поглед ка небу, погледа нема…

Понекад се запитам, да ли читају писма,

Која на растанак вечни позивају,

Да ли њиховим духом  настаје песма,

Осећај бола, безнађа, да му спокој дају…

Понекад се запитам, склапају ли руке,

Неко ко воли, да се са њим у тишини моле,

Да ли кад неко оде, да му скрате муке,

Љубав где се скривено, негде у дубини, воле…

Понекад се питам, али боље да ћутим,

Много више боли додир без додира,

Не волим да сањам, само се будим,

И то ће проћи, доћи ће једном и ноћ мира…

Comments are closed.