Још један дан…

Скривена љубав једне жене…
1. новембар 2019.
Толико је…
4. новембар 2019.

Синоћ видех свог друга на једном стубу,

Нешто ме јако у грудима пресече,

Долази време да чекам сподобу крезубу,

Тихо ће стати, и рећи, „ Добро вече“…

Зашто се родих кад морам умрети,

Питање што све чешће у ваздуху лебди,

Чудно осећање, од њега ми се срце леди,

Живот све мање личи некој балади…

Нестају хероји мог прохујалог детињства,

Један за другим, ка Вечности ходе,

Све мање поверења, све више издајства,

Стајем у ред, мирно чекам, смилуј се, помози Господе…

Неко је тихо покуцао на вратима живота,

Ум се помути, тело ми се следи,

Остаје иза мене овоземаљска красота,

Нестају заувек недосањани погледи…

Comments are closed.