Туга…И једне очи…

Не гледај ме тим очима туге,

Не, не могу поднети њихов сјај,

И ове ноћи, тако чаробне и дуге,

Немој ми рећи да је ово крај…

У себи бол кријеш, издају те сузе,

Склањам поглед, волим осмех твој,

Твоје дивне очи, очи једне музе,

Те очи које измамише осмех мој…

Не, немој ме гледати, тешко је,

У облацима видим твоје боре,

Ко је та жена што некад волела је,

Залазак Сунца, испод мирно море…

Лицем твојим нека обасјава светлост,

То је намењено коренима твојим,

Избаци тугу, склони са себе клонулост,

Осети живот у венама својим…

Сети се некад, сврати до мене,

Чекам те на месту где почињу сни,

Бојиш се, пусти разлоге бесмислене,

Приви се уз мене, напољу олуја бесни…

Осети загрљај што ти спремам дуго,

Дрхтај, откуцај срца, тихи уздах,

Осећаш ли, спрема се нови југо,

Пољубац мој, нека буде твој дах…

Пусти нека се све око тебе руши,

Пробуди давно заборављене страсти,

Отвори срце, на трен се предај души,

Светлост пред тамом једном мора пасти…