Ти, да, Tи…Aли…

Ти, да ти, која чита, којој ово пишем,

Знам да се питаш, да ли је ово за тебе,

Ти, која идеш неком сећању лепшем,

Чујеш ли глас у себи, који зове мене…

Ти, да ти, која зна да нико неће разумети,

Њега нема, крај прозора стојиш сама,

Знаш ти добро ко ти мир у души ремети,

Тражиш љубав на погрешним адресама…

Ти, да ти, знаш да други нико не зна,

Гледаш Крст, који те ка мени ходи,

Питаш се, да ли су осећања била лажна,

Пусти, нека те Мајка у животу води…

Ти, да ти, која је лепа попут Анђела,

Знај, овај живот није увек лак,

Немој мрзети, сећај се само добрих дела,

У сновима, док те грли, чекај мој долазак…

Ти, да ти, знај да живот често превари,

Знај да је то књига која се једном чита,

Не дај да ти неко твоју младост квари,

Не дај да старост твоју савест пита…

Ти, да ти, не дозволи да неко дира твоје сне,

Човек без снова, човек без живота,

Вараће те, знај, изговараће речи гнусне,

Знам, у срцу твом вечно ће бити доброта…

Ти, да ти, знај да овде није савршено,

Окрени леђа ветру, уживај у тишини,

Бићу ту, близу, и кад светло буде угашено,

Ипак, толико дугујем оној која зна волети…

Ти, да ти, знај да у човеку толико не живи,

Као једна чежња, неостварена жеља,

Идем, одлазим, остави, мени се не диви,

Имаћеш увек поред себе свог Кротитеља…