Једна обична песма…

Спуштам главу на уморне руке,

Музика младости обара ме са ногу,

Спремам се за крај, без много буке,

Да се борим, више не могу…

Стижу ме тако стара сећања,

Свет сам гледао другим очима,

Нестало је чари, нестало обећања,

Нестаде љубави, све се отима…

Остало је неко давно волим те,

Заборављамо и где љубав почиње,

Из руке губим и последње адуте,

На старом капуту остаде само иње…

Дечака насмејаног  одавно више нема,

Гледам себе у огледалу немо,

У њему ме уморна сенка вреба,

Нестаје оно за чим сви чезнемо…

Устајем, себе више не осећам,

Уморно тело полако издаје,

Покушавам само себи да обећам,

Док сам жив, неће бити предаје…