Питање без одговора…
15. септембар 2019.
Једна обична песма…
1. октобар 2019.

Једном ћемо се негде срести,

Негде где киша грли дугу,

Тихо ћеш поред мене сести,

У очима ћу осетити тугу…

Једном ћемо се негде наћи,

Где велика река град у белом љуби,

Суза у оку, душу ћу дотаћи,

Не, не одлази, поред мене буди…

Једном ћемо се негде загрлити,

Негде  где љубав своја крила шири,

Кроз додир, своју чежњу ћу излити,

Само ћути, нека те напусте немири…

Једном ћемо се негде снено пољубити,

Затворених очију, страх у телу,

Имамо ли више у животу изгубити,

Само ћути, дај ми душу целу…

Једном кад одем негде далеко,

Негде где ми судба постану врлети,

Ћути, знај, и даље ћете волети неко,

Где ће ме од света гребени крити…

Једном кад одем, ти не можеш доћи,

Негде где се врата Раја покајнику отварају,

Буди спокојна, ћути, и то ће једном проћи,

Идем на место где се уморни вечито одмарају…

Једном кад удахнем последњи уздах,

Погледам ка Небу, тихо затворим очи,

Чекам те негде у Вечности, то је само предах,

Једном ће Неко и твој број извући…

Comments are closed.