” Свети” праведници…

Шта је било, лицемери једни,

Грех ми гледате, иза леђа ми се церите,

Како сте јадни, ви црви једни, бедни,

Оставите ме, бригу моју не берите…

Гледате да ли ми је чаша при руци,

Мерите сваку моју реч, смета вам мој осмех,

Није вам битно, да ли је човек у некој муци,

у сваком бегу, ви видите само мој грех…

Шта год човек да уради, вама нешто смета,

У сваком десно, ви видите само лево,

Благословени сте, вас никад нико не омета,

Благо вама праведници, благословена си Пресвета Дјево…

И ваш поглед  „ свети“, за мене је већ одвећ мучан,

Ето, ја грешник, дерем своје хаљине пред вама,

Мој бол ће увек бити у тишини, никад тако бучан,

Вама Светлост следи, мени вечна, Паклена тама…

Праштајте ми, свети, вама Царство Небеско следи,

Ја бејах слаб у овом свету и долини боли и суза,

Ја сам онај грешник, што чусте на недељној беседи,

Све нестаде у самоћи, остаде ми само поцепана блуза…