Жена морала лаког…

Одлази од мене, ти жено лаког морала,

Само лажеш својим лажљивим уснама,

Све што си могла, ти си узела,

Остаје душа моја, са бескрајним дубинама…

Одлази од мене, ти курво лажљивог ока сузног,

Добила си све, што си могла понети са собом,

Где да налетим на таквог кретена баксузног,

Какав треба бити идиот да се сретнем са тобом…

Ниси желела срце које сам ти на длану дао,

О, ти курво, далеких булевара северних,

Превише сам демона свог у души искушавао,

То је оно кад се курва скрива иза погледа смерних…

Боље иди, далеко, нека ти је широко поље,

Све у животу пролази, проћи ће и мисао на тебе,

Једном ће и та курва из мог срца изаћи напоље,

Зашто да се нервирам, кидам себе, нема потребе…

Знам да ћеш читати и ову песму теби намењену,

Дрхтаће ти усне, у себи ћеш ме пред  другима клети,

Не дај на себе, не личи на крају на звер прогоњену,

Све ће то проћи, једном ћемо и ми морати умрети…

О, ти жено лаког морала булевара далеких, северних,

Знај да си изгубила једно срце које те волело, у даљини,

Не могу заборавити ноћи улица тамних,једносмерних,

Ти, курво, што живиш у једној далекој покрајини…