Још један крај у низу…

Знам, осећам, крај је дошао близу,

Остају само неки неостварени снови,

Још једна, ко зна која, превара у низу,

Храбри војник коме се одузму чинови…

Видим, решила си, ма иди слободно,

Нека ти путеви буду посути  цвећем,

Носи душу коју си тако давала наводно,

Не могу више у животу сподобе да срећем…

Тако је то, кад незнанцу своје срце дајеш,

Касно схватиш да свако човек не може бити,

Истрошиш себе, касно је сад да се кајеш,

Треба се из нокдауна подићи, даље наставити…

Не веруј сваком ком иде суза низ образе,

Све је то лаж, док не извуче корист неку,

Кад тебе почну, разне невоље да сналазе,

Неће ти упутити реч утехе, биће сличан одјеку…