Гледам по гробљу…

Прошле су године…
4. август 2019.
Још један крај у низу…
11. август 2019.

Гледам по гробљу, мучна тишина,

Гроб до гроба, у даљини се чује сове хук,

Пред собом угледах зов давнина,

Све нестаје у трену, остаје само мук…

Осетих на себи дашак ветра,

Толико труда, само слова на камену,

Читав живот стао у два метра,

Где душа обитава, да није у Пламену…

Живот нам овај пролази у трену,

Трудиш се, мучиш, покушаваш нешто,

Све подсећа на  Колосеум, страдалну арену,

Коју је неко смислио вешто…

Гледам по гробљу, језа ме хвата,

Шта би без Господа у овоме свету,

Нема искреног пријатеља, брата,

Многи ти спремају паклену освету…

Гледам по гробљу, душа ми дрхти,

Чему слава, богатство, овога света,

Да ли да будемо само неми артисти,

Можеш ли, за Бога, да постанеш аскета…

Comments are closed.