Растанак две душе…

Нестају снови…
7. јун 2019.
Лаж до лажи…
20. јун 2019.

Не, не зови, опрости, одлази од мене,

Не  шаљи поруке, ја не могу више,

Морам да идем, знаш да волим те,

Стари, добри, опробани клише…

Гледао је поруку, груди су болеле,

Неко је нешто питао, није ништа чуо,

Знао је, неке руке су га у даљини клеле,

Склонио се са стране, у плач бризнуо…

Ноћ пре тога, гледао је у прозоре њене,

Крио се у сенкама крошњи, само он и тама,

Осећао се попут звери прогоњене,

Видео је, мада кажу, да још си увек сама…

Да ли си га осетила у дашку ветра  немог,

Силуета  је твоја ка прозору кренула,

Била си тужна, погледа немирног,

Само је ћутао, душа се његова бринула…

Била си тако лепа, како каже нека стара песма,

Осетила си, видео је, погледала у срце своје,

Не, ниси га видела, остаће у коферу његова писма,

Сећаш ли руже, које је била боје…

Све што је лепо, има свој почетак, и свој крај,

Само иди, иди, знаш оно, но проблемо,

Све ће то проћи, на крају ипак ово знај,

Хајде да бар на крају, људи останемо…

Уживај, своја крила ка небеском своду шири,

Не, не жели тужно лице, знаш оно, но проблемо,

Иде и он, жели са својим Господом да се измири,

Пусти га, он ћути, сви ми свој бол болујемо…

Comments are closed.