Сенке надања…

Гледам себе,

Своју сенку …

Невољно се вучем

Кроз живот,

Избегавајући огледала

и све

У чему би се мој одраз

могао приказати

и подсетити ме

на себе…

Ону себе

која је некад веровала,

надала се

и здушно наводила

жељено на свој пут…

Више се и не бојим одласка,

али му и не хитам,

не зато што

имам још шта дати,

већ што уживам

у комоцији познатог…

Заплашено отварам

још једна нова врата,

макар ме и

само ништавило ту чекало…

Назад кренути

још нико успео није…

Заглављена између шина

На споредном колосеку…

Првом левом…

Окована стварношћу

и разапета жељама…

Кажњена животом

Без права на жалбу…

И помиловање…