И тако…

И тако, своје срце другоме даш,

Поделиш са њим најдубље снове,

Схватиш касно, сам себе другоме продаш,

Уморни војник губи своје чинове…

И тако, љубав своју на олтар поставиш,

Мислиш, нестаће волшебно твоје туге,

На своје тајне катанац живота не ставиш,

А они те згазе попут последње пљуге…

И тако, помислиш бол ће твој нестати,

Кроз сан ти пролазе дани давне среће,

Не, не, неће се они на твоје сузе окретати,

Не, не знаш ти, коло среће и даље се окреће…

И тако, после краја опет си на почетку,

Само једна свећа у тмурно ноћи трепери,

Губиш наду, живот личи на неку досетку,

Негде у углу, твој демон у лице ти се цери…

И тако…