Последња песма…

Успомене једног човека…
18. март 2019.
И тако…
6. април 2019.

Запитам се у себи, ко си, шта си ми ти,

Шта је оно што буди чежњу у мени,

Да ли отићи заувек, или пак остати,

Ово је последња песма о теби…

Тихи немир у грудима, поветарац у ноћи,

Знам да пружаш део сна само мени,

Глава каже једно, срце друго, да ли отићи,

Ово је последња песма о теби…

Да ли желиш додир мој, да будем твој,

По ко зна који пут постављам питање себи,

Гледам слику твоју у руци дрхтавој,

Ово је последња песма о теби…

Кажу ми да имаш неког, а још си сама,

Тражим те у сећању, животној тескоби,

Крај прозора стојиш, обавија те тама,

Ово је последња песма о теби…

Желим да одеш, али не могу без тебе,

Твоја срећа, твој осмех у празној соби,

Рука у руци, стрепња полако убија мене,

Ово је поседња песма о теби…

Тешка реч, суза се слива низ лице, осећаје буди,

Тело слабо,  подрхтава, љубав у трошној колиби,

Тражим те у лицима непознатих људи,

Ово је последња песма о теби…

Comments are closed.