Снови једне жене…

Извини, опрости…
19. фебруара 2019.
Боже, како је све далеко…
17. марта 2019.

Они..Они као да нешто знају о мени:
Луда, глупа наивка-кажу…
Они подигли главе и лажу
Као да су измишљени чистунци!
Шта ћу са таквима? Питам се…
Блебећу…
Ја само безвезно климам,
Успут нешто неразумно читам…
Битанге опасних намера…
Нико и ништа за сва времена…
Да полудим!
Битанга…од које је и 
Кренула ова прича..
Пијанство од једног пића, 
Коцка без покрића…
Види, молим те!!
Дође ми да вриснем!
Дању спава, ноћу лута,
О животу нема става.
Кад га спазим, мења смер,
Не дам му прилику 
Да види каква знам бити звер…

Туга и бес тињају у мени…
Али не! Дозволити себи нећу
Да скривену бол примети…
Понекад неко радознало застане, 
Погледом ме тихо дотакне
И питам се…шта виде?
А да знају, 
Колико је моје срце велико,
Душа до бескраја широка, 
Згрчене жеље расплакане, 
Пружили би руке спаса,
Отерали тугу, 
Измамили осмех, 
Одвели ме од 
Заљубљених манијака, 
Љубоморних љубавника…
Далеко, где душа душу разуме…
Где љубав се љубављу враћа..





Оставите одговор