Рођен сам у земљи чуда, на брдовитом Балкану,
Тамо далеко, где се чује зов старих ратника,
Тамо далеко, где људи имају душу тако драгу, мекану,
Где је дух Вечности, увек уз духа смртника…
Рођен сам у земљи славних предака, под столетним храстовима,
Тамо далеко, где туга обитава у многим срцима,
Тамо далеко, тамо где обитава лик Христов у домовима,
Где се човек налази у обичним пастирима, свирцима…
Рођен сам у земљи Светог оца Саве, и великог Николаја,
Где се Бог спомиње у молитвама, али и псовкама,
Где се чује шапат давнина, где се чује деце граја,
Где син не иде очевим стопама, не учи се његовим грешкама…
Рођен сам у земљи, где планине носе тугу прошлих времена,
Тамо где је Дунав најлепши у свом вечном току,
Тамо где је бол јачи од сваког тешког камена,
Где се умире, и живи, где је љубав чиста, попут воде у бистром потоку…
