Црни гавран…

Рођен сам у земљи…
22. јануар 2019.
Пустињска ружа…
24. јануар 2019.

Црн се гавран над моје гнездо надвио,

Жели моје гнездо са птићима да растури,

Као да никад црно вино није желео, пио,

Моју прошлост да узме, да остану само костури….

Гледа мене очима тамним, очима препуним злобе,

Птиће моје да узме, птиће моје по небу да разлети,

Окретох се, да л` то око мене настаде време Последње гнусобе,

Да се врлина ка Бездану спусти, неморал ка Небу да узлети…

Погледао сам га храбро, очима Христа, Бога мога,

Покушавао до дубине његовог успаваног срца да дођем,

Уздах се пружи из срца мога немога,

Да ли да одустанем, одем, да ли да му приђем….

Тама је била око нас, Пропаст је отворила своја уста,

Дубоко у мени успињала се давно заборављена Светлост,

Пробијао сам се, око мене је била само магла густа,

Погледа ме Он са Неба, у срце ми спусти Своју милост…

Чекао је да Његово Име у безнађу позовем,

Чекао је, са срцем препуним љубави у очима Својим,

Црн се гавран склони, настаде међ` нама бесконачни бедем,

Нема страха у срцу моме, ничег се виша ја не бојим…

Оставите одговор