Има тих ноћи…

Има тих ноћи, тих ноћи које се не заборављају,

Тих ноћи које су попут горких сећања,

Док се у тмини загубљене слике још расправљају,

Тих ноћи, препуних неиспуњених обећања…

Има тих ноћи, попут уморне жене која се дала,

Тих ноћи, које су попут ножа заривеног у срце,

Да ли се још бори, или се већ давно предала,

Попут давне сете неких давно заборављених бораца…

Има тих ноћи, тих ноћи кад си попут рушевина,

Тих ноћи, које путују без циља, никуда,

Ноћи, ах те тешке ноћи, које у души трају годинама,

Ноћи које су попут снова, отишле без повратка…

Има тих ноћи, кад си нестрпљив попут увреда,

Тих ноћи где је песма према теби остала неизречена,

Кад си сам, напуштен, где остаје безгласна осуда,

Попут сиротог сина, самог,  од мајке одбачена…

Има тих ноћи, у којима ти неко у тишини воли,

Тих ноћи које су горке, попут живота, као обмана,

Кад нестану сви, сви твоји идоли, кад те све боли,

Кад останеш сам, као што је ова ноћ сама, бесана…

Има тих ноћи…