” БЕЛЕ СТАЗЕ” ( Одломак из романа)

Једној жени у ноћи…
12. мај 2018.
Има тих ноћи…
26. јун 2018.

Није га слушао више. Поново су кренула сећања на мајку. Све што је имао, чему се надао, дуговао је њој, својој мајци. Патио је за њеним додиром, рукама испуцалим од мукотрпног рада, а опет тако нежним, топлим, сетио се њеног брижног погледа који га је пратио када је одлазио негде. Зашто је морала да оде? Отишла је када му је била најпотребнија, без поздрава, заувек, заувек негде где је никад неће пронаћи. Успомене су летеле из кофера сећања кога је покушавао да затвори дубоко у свом срцу. Мајка је мајка, најлепша бајка, тужно је одзвањало у души. Његова бајка се прерано завршила, бајка испричана пре свог краја. Никад јој није рекао колико је воли, колико му значи. Али, она то више никад неће сазнати, јер је она…

Оштар звук звона прекину му мисли. Устаде и лаганим кораком крену ка вратима од учионице. Знао је да не сме да запали цигарету чији је дим очајнички желео да осети у својим плућима. Само је затворио очи и наслонио се на зид…

Оставите одговор