Била си део његовог срца, одсјај његове душе,
Трепет његових снова, суза у тихој ноћи,
Била си, док снови једног дана нису почели да се руше,
Ма, немој се бринути, и то ће једном проћи…
Желела си своје недодирљиво, забрањено воће,
Те ноћи су звезде изгубиле свој сјај, нестало је лепоте,
Настао је немир у теби, остало је само увело цвеће,
Живот је кренуо на друге, живота путе…
Сломила си дете, које је толико дуго носио у себи,
Покидала гране једне љубави велике, вечне,
Летео је далеко, имао снове намењене само теби,
Остао је само чемер у души, неке тишине тако мучне…
Те ноћи, суза у оку је заменила осмех на његовом лицу,
Само је желео да буде само твој, да остане заувек први,
Неће више бити твог сањара, претворила си га у луталицу,
Остало је само једно недосањано „ Ти си ми у крви…“…