Истина о мени…

Моја душа пати, моје срце грца у неизмерном болу…
Камени зидови не говоре, самоћа ћути,
Тишина не осећа,
Прозорска окна моје собе чувају тајну,
А ја окована у страху, мртва сам..а живим…

На папиру белом остављам траг својих патњи и бола,
Бледо сиви огртач на границама мог старог пута,
Рањена птица у сивом снегу
хладна..мртва…
Једнолични дани без узбуђења , без топлине
убијају људског у мени у души мојој…

Постајем звер, живот ми је мрзак,
смрт све ближа, окована у страху пред истином живота,
То је мој свет љубави…

Камени зидови који не говоре,
самоћа која ћути,
тишина која не осећа,
прозорска окна која чувају моју тајну,
и свет у коме живим заборављена од свих
моја љубави..

Александра Пејић Сешек