Волим те…

Протиче нам живот овај у вечитој трци,

Покушавамо да схватимо сврху свог постојања,

Ставио сам тачку тој великој збрци,

Кад угледах тебе, потраго мојих надања…

Не бих желео да те волим као Сунце зору,

Волети тебе толико, била би моја највећа казна,

Искушења разна, на мом челу остављају нову бору,

Волети тебе кроз вечност, вечност која је непролазна…

Поглед ми крете ка мистичном, тајном небу,

Васиона је тесна за љубав коју несебично дајем,

Иза себе остављам поразе, остављам гнусобу,

Теби се, кроз ветрове живота, потпуно предајем…

Срећа је сувише смешна кад угледам твоје очи,

Осетим на себи твоје усне, твој дах, додир нежни,

Желео бих да ти ова песма, кроз векове сведочи,

Љубав коју дајем, кроз мој поглед брижни…