Јесен живота…
1. јануар 2018.
Пусти, опрости…
4. јануар 2018.

Да се сва мора овога света, разбију у безброј капи,

Да ли је могуће избројати, колико би их било,

Да се њима сва туга овога света у њима стопи и натопи,

Мојих пољубаца би много више, твоје тело би осетило…

 

Кад погледаш небо, да се све звезде на једном месту зброје,

Да ли би ум могао докучити, колико би их било,

Да се у њима огледају очи које те воле, очи моје,

Опет би мојих пољубаца било више, твоје тело добило…

 

Погледај у моју душу, да ли видиш у њој нешто,

Не желим да ти скидам звезде, што небески свод красе,

Прошла је младости тиха, неко давно лето двадесето,

Ал` водићу те до звезда, да се у твојим очима угасе…

 

Вечерас је ноћ одлука, анђелу ћу своме украсти крила,

Небеским сводом преко Раја долетити до тебе,

Најлепша ружа на твом јастуку, на дивне усне си је  добила,

Пољупцем покрити сузе, зажелети најлепше снове…

Оставите одговор