Памтите ме, пријатељи…

Ноћ је тиха, још једна бора на старачком лицу,

На уснама опојан укус руменог вина,

Уморним кораком крећем низ улицу,

Да ли ће донети промене, кад зађем низ кривину…

Толико борбе свакога дана, толико боли,

Прошлост иза мене као бездан зјапи,

Ближи се крај, мом животу пишем епистоли,

Да ли су иза мене остали само тешки преступи…

Тешким кораком кроз садашњост ходим,

Будућност се губи у суморној измаглици,

На позорници последњу представу изводим,

Да ли ћу победити у последњој бици…

Док последњи минути ка поноћи тамној крећу,

Памтите ме, пријатељи, по песмама мојим сетним,

Нека буду путоказ у тамној ноћи, док палите свећу,

Ка неким, тужним љубавима, никад недосањаним…