Распни га, распни га…
16. децембар 2017.
Кад помислим на тебе…
19. децембар 2017.

Није га плашио тмуран осећај хладне зиме,

Која је продирала дубоко, стварајући осећај бола,

Ни голо дрвеће, најављујући тиху смрт природе тиме,

Кроз облаке је ходила мисао Acta est fabula …

Чувао је онај део срца који му је преостао,

Рука судбине га је поново додирнула,

Да ли је уопште овом суровом животу дорастао,

Само је кроз облаке мисао ходила Acta est fabula …

Затворио је очи у којима је било бола, престао да дише,

Рука је немоћно ка плавом небу кренула,

У себи се зарекао, неће више песме да пише,

Кроз облаке је ходила мисао Acta est fabula …

Не, ја нећу тако, помисли тако и главу подиже,

Не жели да живот постане само обична флоскула,

Неће се предати, иако су гране где стоји најниже,

Неће се тек тако предати, неће бити Acta est fabula …

Оставите одговор