Дошло је данас неко време чудно,
На искушења делујемо тако тромо,
Срце нам спава, уместо да је будно,
Не чује се више Ecce homo, Ecce homo…
Да ли нас је живот тако сломио,
Да ли нам је пут ка Паклу адресирано,
Наду последњу у нама изломио,
Не чује се више Ecce homo, Ecce homo…
Све је мање осмеха, све је више туге,
Много проклињемо, мало благосиљамо,
Не видимо више, после кише, дуге,
Све је мање Ecce homo, Ecce homo…
Да ли је све тако тамно, постоји ли сутра,
Да ли ћемо и даље да копнимо, седимо,
Смемо ли да закорачимо у душу, дубоко унутра,
Да пронађемо у нама Ecce homo, Ecce homo…
Док ветар нам гране живота слама, Спас је око нас,
Сетимо се Пилата док је на Човека показивао,
Сетимо се док није куцнуо судњи час,
Он је Тај који је за нас Ecce homo, Ecce homo…
