Виђење Раја и Пакла…

Жена у ноћи…
29. новембар 2017.
Пигмалион и Галатеа…
1. децембар 2017.

Од моста до те аутобуске станице има око тридесет до четрдесет метара. Ту се налазило двадесетак путника грађана. Међу њима и један калуђер и калуђерица. Али калуђер и калуђерица су били толико нестрпљиви да сачекају аутобус, да су заустављали све она возила која су ишла испред мене. Била је колона кола. Терен је био доста стрм. Од моста идући ка тој аутобуској станици. Нажалост нико од шофера није хтео да им стане, а у сваким колима имало је места за два путника. Ја нисам био верски ни мало расположен. Нисам веровао у Бога. Али ми је било криво због чега ти шофери толики који су прошли испред мене било је преко двадесет кола. Нико није хтео да им стане. Па сам питао па зашто ови људине стану да их повезу кад им се жури, па они су људи као што смо. Ако нико не повезе ја ћу. На жалост нитко није хтео да им стане.

Кад сам дошао на једно метар два од њих они су погледали у мене у моја кола и дигли су руке. Ја сам стао, пришао је калуђер са десне стране мојих кола. Ја сам тада фићу возио. Назвао ми је Бога.Ја сам отворио десна врата, назвао ми је Бога. Ја сам одговорио Бог вам помогао. Тај поздрав никад у животу нисам употребио. Ал сам хтео да му удовољим његовим прохтевима. Нисам хтио да му контрирам, да му пркосим. Он ме замолио: Питао ме јел би могао да повезем њега и сестру до манастира Жиче. Ја сам пристао, рекао може. У том је пришла и калуђерица. И она ми је назвала Бога. Ја сам и њој одговорио Бог вам помогао.

Подигао сам седиште на фићи да би једно ушло позади. Ја сам из лепих намјера из добрих жеља казао му зашто се тискате позади пређите на предње сједиште кад је предње сједиште слободно, комотније вам је, лепши преглед, удобније вам је за седење, што се тискате тамо тесно је. Он ми је одговорио није нама Душане тесно само ти вози. Погодио ми је име мада га ја у животу никада видио нисам ни у сну ја га сањао нисам, а он ми већ име зна.

Нисам га питао одакле ме зна. Затворио сам врата на колима на којима су они ушли. Усмерио сам, направио сам изокосио сам кола ка друму, да би гледао у колону која иде друмом. Да би ме пустио у колону да би наставио пут. Док сам ја ту прилику чекао калуђер је поставио ми питање, и на то питање које је поставио, сам је одговорио. Душане одакле идеш из Крагујевца, са парастоса. Ја сам потврдио јест јучер смо давали годишњи парастос мојој рођаци. Он ми каже, а сад каже идеш у Бањане да купаш се, ја сам одговорио па лепа вода је топла је, не осећам неке телесне потребе да морам да се купам. Јер ако се човек не чува после топле воде човек се прехлади буде му горе него што је отишао .

Кад је он завршио тај с њим разговор сад она калуђерица пита ме Душане одакле си ти родом из Закуте. Исто она поставила питање и одговорила сама на то питање. Ја сам рекао из Закуте да. Она каже твоји су сви живи и здрави. Отац Димитрије, мајка Даница, сестра Душанка , брат Драгољуб, све по именицу. У кући који живе. Они каже Крсну славу славе, верују у Бога, али су непостојани у вери, много Божанства псују кад се наљуте, а овог брата што имаш у Београду Милована он је велике школе завршио, велики је стручњак али и велики безбожник. Ја сам се запрепастио кад сам чуо да они тако све у детаље знају.

Кад је она то завршила калуђер мене одговара наставља он и каже, а ти Душане ти ниси присталица оног учења да је човек настао од мајмуна. Више каже држиш оно као дете да је Бог створио човека али о Богу и о вери не знаш ништа. Само имаш јако меко срце и племениту душу . Сажаљив си према старијима, беднима и изнемоглима. Волиш човеку да учиниш добро. Могао си у три згодне прилике обогатиш али ниси хтео непоштено. Душане благо тебе што си данас стао. Те си прихватио нам Бога и повезао си нас, а ове које смо заустављали да нас повезу, што окрећу главу од нас и пљују нас, боље мајци да се нису родили на овај свет него што су тако урадили. Ја чудо такву реч нисам чуо дотле никад, и такву претњу, завртео сам од те реч, али нисам знао шта значи та реч.

У том моменту један из колоне даде ми знак да уђем у колону. И сад ми је дужност као шоферу да погледам ретровизор у колима и да погледам позади шта ми се дешава дам ми неко од шофера који возе позади мене не тражи пролаз да ме претичу, кад сам погледао у огледало видео сам оно двоје путника који се возе у мојим колима тако светлог лица, ореоле око њихових глава да сам се ја запрепастио да се моја кола сва сијају изнутра. Ја сам од страха пустио волан и почео да се тресем и казао сам у себе Боже ово нису обични људи. Ал сам брзо дошао к себи јер су кола почела вућ у канал ухватио сам волан и вратио се у на свој колосек и почео сам да идем за оним камионом. Камион је полако ишао јер је био претоварен, а ја сам био превише уплашен,и узбуђен тако да сам још спорије ишао од њега . Само што се кола нису угасила, једва дотачињао сам педалу гаса.

И почели су наизменично калуђер и калуђерица да моју прошлост, биографију целу износе од како памтим за себе до онога дана за добро су ме похвалили за лоше су ме укорили. Али таки укор у животу, благ, нежaн, прецизан тачан, у сваке детаље улазе. Да сам се ја толико постидео посрамио да сам пожелио да умрем или у црну земљу да пропанем.

Кад сам дошао испред манастира Жиче, на онај мост на реци каже мене онај калуђер Душане ово саде што ти се десило и у току дан што ће ти се десити немој да причаш ником наредна три месеца. После можеш рећи само родбини и понеком од пријатеља, А ја онако као сваки што би од нас рекао да би се отарасио тог човека казао сам добро. И паркирао сам ишао сам горе крај манастира Жиче на плаформи где се паркирају кола затекао сам ту двоја троја кола паркираних ал повише туриста који су дошли испред манастира разгледају манастир неки се фотографишу испред манастира.

Ја сам пригнао фићу да самог манастирског зида предња страном и изишао сам из фића да би отворио врата њима да изиђу, како сам погледао у кола видио сам кола су празна била. Ја сам себе нисам веровао да је то могуће јер су стакла и врата била закључана затворена спуштена стакла. Ја сам неколико пута протрљао очи погледао лево и десно нема па нема. Ја сам од тога силног узбуђења и страха почео по себи да проверавам да нисам полудео испао из памети почео сам да уједам своје руке . Шибам шамаре љево десно, да чупам косу с главе. Онај народ који ме посматрао, видео је да се понашам ненормално, да нисам направио удес никакви да ништа се није десило колима. Пришао је око мене, направио круг око мене и мојих кола и питају пријатељу шта је било да се чупаш и да се удараш шта ти се десило.

Неко виче из публике о Боже каки је. Ја сам се сетио оне речи оног калуђера на мосту да не смем никоме да причам наредна три месеца ништа и казао сам људима шта вас брига шта ми се десило идите вашим послом. Пробио сам се кроз онај обруч народа, ишао сам тамо на чистину даље

Почео сам сам себе да понављам све оне речи од кад самих примио у кола па до оне последње да ће ми се још нешто десит током дана. Задржим се на оној посљедњој и кажем Боже шта још да ми се деси. Сад ћу жив у Бању нећу ни да ручам, легнућу у кревет не могу да се одморим колко сам се потресао и уплашио до сутра, Што може човеку да се деси него само да умре. Онда се толико смртно уплашим од смрти да сам се почео тресем ко у грозници, али се сетим после како могу да причам они су ми рекли да не причам три месеца, како могу да умрем, а да причам, значи нећу да умрем значи одма ми лакше одма ми било мало слободнији сам био насмејанији. Нећу да умрем друго нека се деси шта хоће. Колко је човека страх за свој живот.

Сусрет са Божјим анђелом

И ја сам овај отишао у собу, Спустио сам ташну поред кревета и наткасне преко наслона столице, Пришао сам онако у ципелама до кревета мојега. Како сам пришао до кревета осетио сам нагле убоде у срце у груди у срце као игла нека велика. Почео сам да се борима са душом онако својом.

У том моменту још у стојећем стању отворише се широм врата појави се анђео један леп ко упис. Засја се цела соба. Раширених крила човјек. И каже Душане устани да прошетамо. Ја сам тада пао на кревет и онда душа ми је изишла и кад он мене каже. Душане срећа твоја данас кад си стао прихватио си Бога и повезао си оног калуђера и калуђерицу. Знаш кога си возио? Ја сам тек се спремао да му одговорим да не знам. Он је прочитао моје помисли и одговорио ми сам да је то био апостол Петар и преподобна мати Параскева моја крсна слава коју мој отац слави.

Ја сам онда кад ми је он казао да је била св.Петка Параскева ја сам онога часа мојом мислима отишао у моју Закутку у место где сам рођен, у моју салу где мој отац држи ту икону кад слави своју крсну славу да се сетим каква беше она икона. Да је упоредим са оном путницом која се возила у мојим колима и кад сам је упоредио тачно сам видео да личе једна на другу. Тек онда сам утврдио да је заиста била св. Петка. И онда сам знао кога сам возио у колима. и кад смо изишли из собе. Анђео мене каже Душане данас си нашао велику милост у Господа Бога да ти се покаже прави пут спасења.

Изишли смо из собе и он мене каже радиш са масама у друштво си стално и говорите да је човеку што поједе и попије обуче се и проведе док је жив. Кад умре два метра земље и мало затрпа га одозго и то је све завршио си цео живот, Душане није смрт крај живота. Смрт је само капија и станица кроз коју сваки човек који је рођен мора да прође.

Бог је створио човека од земље удахнуо је у њега Дух Свети свој и постао човек душа жива. Душа се налази у сваком делићу тела. Она покреће организам сваки. У човеку те се развија још у петом месецу Дух Свети улази у утробу материну. Од плода очевог оживљава онај плод и формира човека у утроби још. И она му даје лик. Значи душа даје лик човеку, а не тело да даје лик души, него душа даје лик човеку. Кaка душа изгледа, душа је оригинал, а тело копија, она се налази у сваком делићу тела и она кад носи кад изиђе из човјека она носи све особине и говор и вид и памћење и разум и ход и све и слух и све носи са собом. И она после изласка из тела она се вије четрдесет дана. Обилази сва она места која је прошла док је била у животу целем па нек је човек живео и сто година она тих сто година за тих четрдесет дана обиђе све. Оне радње обради поново. и после четрдесет дана она одлази где је заслужила. ја сам мислео да је у народу оно виц кад кажу да му се душа вије четрдесет дана кад неко неког зафркава и каже ајде бре одлази шта се вијеш туде четрдесет дана је прошло. Ја нисам знао нисам био ушао у веру нимало па сам мислио да је то виц народни да каже четрдесет дана вије му се душа, нисам знао да је то верско. И после четрдесет дана она одлази где је заслужила.

И у том разговору ми смо се попели на ону планину. Гледано кад улазимо из Од манастира Жиче у Матарушку бању па слеве стране она планина. попели смо се на ту планину. Кад смо се попели на ту планину сишао је густ облак. Ухватио ме анђео за руку и увео ме у тај облак. Облак нас подигао. Бог зна до које висине и облак је стао.

Суђење живим и мртвим

Кад је стао облак, анђео ми је рекао Душане погледај у земљу. Ја сам погледао. Он ме је питао шта видиш. Ја сам му рекао видим целу земаљску куглу, државе, планине реке, мора, језера, градове села, животиње људе и ликове чак познајем. Кад сам све то изговорио ја окренем се ка анђелу шта ће даље да ме пита. Кад сам погледао у њега видео сам иза његових леђи стоје у три реда архангели са трубама, златним рукама, анђели су били таке лепоте да је то неописиво исказати. Оне трубе златне у рукама као оно војска они војне трубе очекују команду да одсвирају нешто војна музика.

И он је мене казао Душане погледај у земљу сад ћеш да видиш на знак трубе архангела како ће да буде васкрсење мртвих кад Господ Исус дође на земљу да суди живим и мртвима. Ја дотле нисам ни чуо да ће да дође ни да ће бити васкрсење мртвих. Ја никад нисам ни друговао са поповима и монасима. У цркву нисам улазио никад. Библију нисам читао. Тако да ми је све то било непознато. Погледао сам у земљу.

Кад су они затрубели почели су гробови широм земље да се отварају. Почели су мртви да устају из гробова. Старо, младо, мушко, женско. Ја сам се зачудио али ми није било толико чудо као кад сам видео да излазе мртви из реке, мора, језера, из пламена ватре из животињских уста ја сам се запрепастио од чуда. Он мени на моје чуђење одговара без мојег питања. Каже Душане што се чудиш. Код Бога је све могуће. Код њега нема мртвих , код њега су сви живи. Без обзира дал га ватра изгорела, дал су га звери појеле, дал га вода прогутала, дал је природном смрћу умро. Он на знак трубе арханђела он се врача у живот. Код њега не постоји мртво, код њега је све живо.

И онда сам више свачијих глава видим написано у виду пола табака хартије сваком на челима написано, таром младом, мушком, женском, сваком пише по нешто. Неком више неком мање. Ја сам се запитао Боже шта ово пише свакоме. Он мене одговара да су то дела њина која су вршила док су били на земљи. И стим делима иду пред Господа да им се суди. И да ништа не може да се сакрије на земљи што се неће дознат . Чак ни помисли људске ту су уписане. И онда сам видео од малих ногу колко сам могао да памтим за себе па до оног дана који су моји некада живели били па су помрли рођаци пријатељи и познаници. Тамо сам их све видео. По рођацима и пријатељима утврдио сам да су фамилије груписане да су сви заједно. Мене је било мило што самих видео, а они су били толико срећни и радосни што су видели мене са анђелом. Па су ширили руке, па су се радовали, нешто ми причали. Да би им нешто помого. Али је облак био тако близу њиних глава да од оне уке облака нисм могао да чујем речи шта су они причали.

Пут до Краљевства Божјега

Анђео мене каже Душане вратићемо се поново, идемо даље вратићемо се поново на ово место. Одатле смо пошли ка истоку. Видео сам народ у васиони да се креће у свим правцима. Као оно пчеле кад се роје. Лево десно у свим правцима се крећу. Ја сам се зачудио и питао сам сам себе Боже каки је ово народ у васион . Анђео ми одговара Душане то није народ то су људске душе. Толико су људи душе личе на људе да је немогуће погрешити. Пре ћеш погрешити човека у телу него његову душу погрешити да је тај човек, а само су душе светлуцале онако. Анђео ми тумачи да су то људске душе. Пошто је Бог светлост и душа је светла, са што је мало потамнела то је од греха потамнела. И видим да те душе и ходају и говоре и крећу се и имају покрете исто као човек . Не би могао никад да разликујеш да није човек само да није светлећа, а пошто је Бог светло и душа је његова светло. И она је од Бога постала. И кроз васиону браћо је толико страшно кроз свемир путовати да ти се срж и крв у костима леди . Ја сам се свуд успут пришао уз мог анђела и држао се уз његове скуте да би ме штитио да би ме бранио. Од великог страха и ужаса.

Дошли сма на један пропланак, ту смо нашли у виду зида, сад није то зид али у виду преграда неких у виду зида, од чега је то од какве је смесе то, да се опише то незнам. Неби умео да вам изговорим. На тој прегради налази се крстолика капија у виду крста која је сва украшена сва у злату, драгом камењу, дијамантима. Тако сија се ко сунце. На тој капији стоји анђео . Сав у сјају.

Око тих капија скупљају се многе душе. Око тих душа има доста анђела, али много више ђавола. Они ђаволи око тих душа се нешто отимају. Као кад би се на некем сабору, вашару нека банда, спремала да се потуче. Ја сам се питао Боже штали је ово. Због чега се ово, шта је ово сад. Анђео ме одговара Душане не можеш све да понесеш да ти се све каже. Значи нисам био поткован вером нимало, није ми објаснио ништа шта је то. После сам дознао да су то митарства. Нас анђео како долазимо до капије, он нам се поклања онако смерно, даје нам благ, нежан осмех и пуста нас да уђемо на капију. Ја и мој анђео водич пролазимо кроз те капије.

Од капије до капије има уска стаза у виду траке оно на друмовима оно беле траке на друмовима која означава средину друма, туде мора да се мости. Лево и десно од оних трака налази се огромне провалије, које те вучу у дубину ко неким вулканима и том траком мора да прође свака душа у пратњи са својим анђелом и са многим демониома. Срећом ја сам ишао само својим анђелом, други нико није пролазио до нас. Прошли смо све капије. Од једне капије до друге све је лепша капија, украшенија.

Краљевство Божје

Кад смо ушли у последњу капију нашао сам се у огромној светлости да је толико јака светлост да је ова земаљска светлост у поређењу са том светлошћу као најтамнија ноћ према најсветлијем дану.

Душане шта тражиш Сунце. Ми смо сунчев систем прошли. Сад есе налазимо у своду Царства Небеског. Овде од лика Божјег Небес сијају. Овде је стално дан никад ноћи нема. Осетио сам се такав мирис, такву лепоту, такву милину да је то немогуће описати, почеле су ми се груди шире да ми се душа топи од неке силне милине и радости.

Онога страха и ужаса које сам проживљавао кроз васиону исвенир нестало је кроз она митарства кроз која сам пролазио. Угледао сам у даљини испод нас огроман град који је лебдео као неописво леп у сјај у такем кроз тај град протицале су две огромне и лепе реке. Једна бела вода као млеко друга жута као мед.

Земљиште на које смо се спуштали изгледало је у виду стакла као кристал . Кроз ту стаклену земљу оне су се две реке гранале испод површине земљишта напајале су разна дрвећа која су дванаест пута годишње рађало како ми је анђео описивао, цвећ разних многобројних врста које је на сваки сат мењало своје боје очаране мирисе да је то немогуће описати. Тице небеске су слетале на дрвеће и певале су очаране песма. Опис птица и њиних песама то је немогуће описати колико је то дивота гледати и слушати. Паркови су тако лепо да је пуни су паркови били света у свим узрастима од деце па до највећих узраст. Међу њима су били и анђели, светитељи свих чинова који су правили венчиће од цвећа на њине рамена су падале птице небеске. Певале су тако да је где год бациш поглед да се дивиш да се топиш од неке милине од неке лепоте од неког сјаја. Сваки је носио ореолчиће око својих глава. Сваки становник и анђел ми каже да се налазим у царству небеском у рају. Кад смо сишли у рај пошли смо њим којом смо брзином ишли то ја не знам. Кад је почео анђео да ми описује чинове небеских становника анђеле, арканђеле, керубине, серафиме, апостоле, пророке, светитеље разне, мученике, пустињаке , монахе, све по реду . Кад смо дошли до апостола.

Поновни сусрет са св. Петром и св. Петком

Тога момента анђео је стао испред мене је изишао апостол Петар. Истог момента са леве стране изишла је св. Петка Параскева моја крсна слава, али у таквој су сјају и младости испред мене изишли да сам се занемео и зачудио од њине лепоте сјаја и младост . Како су окићени, каквим ордењима, каквим венцима којим је Господ наградио за њино страдање које су дали за Господа и за веру . Апостол ми каже Душане јер знаш кога си возио данас. Ја сам казао знам речено мије. Он ми је рекао Душане више немој да будеш неверујући него веруј.

И од данас да се крстиш у Име Оца и Сина и Светога Духа. Видео сам да је правилно. Крст стављати начело, на пупак, и на испод десног рамена удубљење де се рука почиње да се формира, удубљење овде испод рамена. Ту се изговара Свети, а на лево исто удубљење испод рамена каже се Духа. Значи оно иде од једног до другога, ане амин као што поједини амин долази ван крста не долази у знак крста да се изговори реч амин. Каже и кроз молитву да позиваш светитеље, своју крсну славу која се моли за вас и од данас да упражњаваш не мо више да упражњаваш празнике које си досада упражњавао него да славиш своју крсну славу која се моли пред Престолом Господњим за вас који је славите. Уз молитву да позиваш своју крсну славу, све светитеље, апостоле, пророке, анђеле арканђеле, керубине, серафиме, али на прво место пресвету и пречисту мајку Христа Бога свету Богородицу Марију. Њена је слава и част и узвишење вишће него свих анђела на Небу. И ондак сам видео кад је изговорио Мајке Христа Бога свету Богородицу да се тресе анђео од њеног имена од поштовања од узвишеног имена њеног. Каже њена је слава и част већа но свих анђела на Небу. Она је брза помоћница ко је с вером и љубављу позива брзо му долази у помоћ.

Душане ово сада што си видео и што ће да видиш , што ти буде показао аркангел Гаврило благо тебе и твојима и свим онима који ти узверују. То мало кратког живота што ти је преостало можда се спасиш постом молитвом и добрим делима. И то је рекао и само неста.

О Краљевству Божјем

Ондак сам запазио да се људи крећу помоћу ума. Чим си замисио ту си се нашао. Тамо не постоји ни даљина нипростор. У духовном свету, у Царству Небеском не постоји нидаљина ни простор. Него чим си замисио нешто деси замисио ту си се створио. Анђео ме почео и даље упознават са ранговима, чиновима житеља Царства Небеског. Видео сам храмове отворене, цркве које су све у злату, драгом камењу дијамантима. У сјају који у светлост од Бога која проистиче, зрачи кроз њих тако сијају тако светле да се хор чује песама анђела, светитеља, угодника божјих из тих храмова. Да је милина слушати и видети, дворци каке је господ направио и спремио за угоднике своје које који да верују који да иду путем његовим. Оно је стварно задивљујуће. Колко смо ишли и којом брзином то не могу да опишем. НЕМОГУЋЕ ЈЕ ТО ИСКАЗАТИ ни описати и кад сам видео распетог Господа и око њега ангеле, архангеле, керубине, серафине и свете апостоле и угоднике Божјега да узносе му славу у таквом сјају и светлу да је то да се задивиш да се истопиш да не знаш од милине шта ћеш да. Ангел ми каже Душане ниси достојан тамо да идеш даље, ако је то била равнина јер духовним очима се толико далеко види сваки детаљ и свака ситница и врати ме.

Пакао

Кад ме извео из раја мене је било жао што ме изводи. Нисмо далеко одмакли од раја. Облак је променио смер и почео вртоглаво да нас спуста у неку провалију.

Ушли смо у један у једну помрчину тако густу. Облак је стао ми смо ушли и анђео је почео да ме води по тој помрчини. Осетио сам таки смрад таки ужас да је немогуће издржати. Осетио сам да ме нешто страшно чека. Ја сам се прибио уз мог анђела и дрхтући и док см угледао испред себе огромно језеро као море где гори сво у пламену. Дошли смо на ограду око тог мора тог језера, стали смо.

У њему сам видео безброј људских људи, жена деце, али деце од седам, осам година па навише. Море то није било свуда исте дубине. Пламен није био исте величине. Највећи пламен је био 40 метара висок, а најмањи метар и у том врелом, кључалом мору које гори у сумпору као у рибњаку пуном риба толко су биле душе оне људске које се печу, вода их кува, ватра их пече. То је неописиво огромно велика температура. И у тој води Бог је омогућио разним инсектима, разним гамадима, црвима разних величина змијама вишеглавим и једноглавим које те душе развлаче као деца жваку до изнемоглости таке само остану да се прекину па се опет формирају у целину, па се опет развлаче и тако редом. То је кукњава, вриска, дрека, цикут зуба. То је неописиво ужасан страх. Ја сам у једном, нисам могао да издржим тео сам да паднем у то огњено језеро, анђео је ухватио ме задржао ме, други пут нисам могао да издржим, окренуо сам главу у помрчину да би одморио очи.

Тамо су ме срели демонски погледи и крици њини који су заурлали толико јако као највећа провала облака грмљавина и пролетели су поред наших глава. Анђео ми каже небој се Душане, то су демони они не подносе наше присуство али не смеју да нам се приближе, не плаши се. То је страх и ужас. Кад ми је анђео описао због чега су те душе у паклу. Шта су све радили, то су они који су се стидели Бога, који се стиде крста,који зло радили на земљи док су били у телу, који су све заслужили тамо ту се налазе. И кад ми све објаснио Анђео ме муњевитом брзином извео из пакла.

Како ће бити на суду

Облак нас сачекао поново и вратио нас на исто место где смо оставили оне васкрсле људе, онај народ.

Видео сам припрему како ће да буде кад Господ дође да суди живим и мртвима, како ће да се раздвоје грешници од праведника, како ће све да држе оне своје иструменте, ако је био трговац ваге и кантаре. Чим се бавио са тиме иде.

И ондак класирани су сви, праведници на десну страну до њих су наивни грешници, а до грешника су грешници.

И ја сам се одмах зачудијо кад сам видео међу грешницима и попове, калуђере, монахе, монахиње, ђаконе, свештена лица. Ангел ми казао Душане немој се чудиш што их Бог уврштава у највеће злочине, разбојнике и безбожнике. Они су се добровољно заклели пред крст и еванђељем да служе Богу да воде људе правим путем Господњим, да спашавају својим примерима људе. Многе су одвратили од Бога, вере, цркве, спасења. одвратити човека од вере равно је телесном убиству. И они су сав тај грех узели на своју душу и сад испаштају и своје грехе и онога кога су вратили и њине грехе су узели на себе. И зато их је бог уврстио у највеће крволочнике и безбожнике .

Да су то таки призори таки да им се све ране по телима и да су у тим ранама легло змија и црви . Да је то немогуће описат. Кад ми је анђео све описао Душане видео си како изгледају праведници како грешници. Ја сам видео онда у каквом су стању моји рођаци и моји пријатељи. Има их у свакој групи. Али он ми је рекао да не смем да причам где се који налази . Него да само кажем у целини како изгледају грешници како праведници. А због чега то, Божја воља, то је његова воља, а у то нећу да улазим. И кад ми све то показано анђели су затрубили .

Анђелови савјети

Тај је призор цео нестао. Анђели су отишли, остали смо само мој анђео водитељ аркангел Гаврило у облаку и он мене каже. Говорио ми исто као апостол Петар у рају Душане исто ти понављам што ти је рекао апостол Петар да се крстиш у име Оца и Сина и Светога Духа. Исто мие направио крст на, прекрстио се и он да ме утврди. Јер много значи правилан крст. Не сме човек да смањи крст на себе ни да га искриви. Јел ако га смањиш омаловажаваш Господа. Крст није важећи. Крст ако не угреје душу своју и срце своје не може ни ђавола да упали да га отера од себе. Него мораш да га прионеш на своје тело, да загрејеш срце своје онда ћеш ђавола упалити и побегнут ће од тебе. Каже ми Душане кад се молиш и кад позивате нас горе на Небу анђеле, арканђеле, керубине, серафиме и апостоле и пророке и пресвету Богородицу и њу кад је проговорио Мајку Божју глас му се тресао од неког поштовања, од неке стварно велике љубави и поштовања према пресветој Богородици. Колко је значај њеног имена и њене личности.

И каже истога часа кад поменете нас ми се придружујемо вашим молитвама молимо Оца и Сина и Духа Светога да вам се греси опросте. Видиш каква је веза између Небеског и земаљског. Да је оног истог часа кад си му име споменуо он се укључио и одма се и он моли. Дотле нисам то знао. Сад кроз моју молитву ја много њих имена познајем памтим и позивам их у помоћ да ми се придруже да се моле Господу Оцу и Сину и Духу Светому, да се смилује на нас, да нам да здравље, памет, разум. Да нам помогне у нашим невољама.

Кад је све то објаснио он ме је закрстио, ја сам се освестио и кад сам дошао видео сам моје тело у кревету, које је било тако црно и злобно. Било ми је криво да уђем у њега али сам морао да уђем. Кад сам се освестио ја сам био сав мокар и у голој води. Нисам могао ничим да се померим. Отворио сам очи и казао сам Боже шта све ја доживих и куда не одох. И кад ми је пошла рука направио сам крст на себе. Оног умора и оног свега отпаде од мене.

Оставите одговор