Сећаш ли се…

Сећаш ли се тренутка кад си је изгубио,

Оне ноћи кад је из твог живота нестала,

Нестала је кад си за њу само сметња био,

Љубав је ваша попут крика престала…

Сећаш ли се кад си само болна тема био,

Твоје су је речи секле попут мача,

Окренуо си јој леђа, заувек изгубио,

Твоја сенка кроз живот сад сама корача…

Сећаш ли се кад се осетила безвредном,

Сузе њене нису те болеле,

Жудела је за косом твојом неуредном,

Очи њене у тами су те клеле…

Сећаш ли се кад си јој рекао да је волиш,

У наручју твом постала је тужна,

Да ли си знао и за њу да се помолиш,

Или ти је постала само навика нужна…

Сећаш ли се какав си свет са њом стварао,

Колико си ожиљака на души оставио,

Куле снова у прах си претварао,

Срећу њену од себе си раставио…

Можда се и сетиш у данима тишине,

Док се уморно тело за починак спрема,

Плашиш се да ти у снове њен лик не мине,

Знаш да је живот без ње пуста анатема…

Сећаш ли се…