Шетао је улицама…

Шетао је улицама уморног града,

Сећао се младости, кад је дете био,

Сећао се жеља, док је гледао како звезда пада,

Сећао се снова, што је као млад снио…

Чини се да је живот прошао у трену,

Јесен живота на врата му куца,

Све се, чини му се, хитро изокрену,

Кроз тело му прође нека дрхтавица…

Остали су само понеки разлози стари,

Иза којих се он скривао врло вешто,

Руке су кренуле ка оронулој гитари,

Сећање на једну младост беше често…

Остала је само сета у тужним очима,

Стари сјај је нестао у измаглици,

Гледао је ка јутарњим чистачима,

Сећање је остало на избледелој слици…