Тајанствени странац у ноћи…

Свети Лука или Ноћ вештица… ( 2.део)
30. октобар 2017.
Живот ће ти бити леп…
1. новембар 2017.

Не знаш да ли си га икад познавала, не, наравно, не познајеш је ти…

Никада га ниси ни видела, додирнула, осетила његов дах на свом уснулом врату…

А опет, у теби се буди нешто необично, нешто слатко, нешто што те вуче само њему, држиш се за њега попут жедног воде у пустињи…

Можда у себи тихо желиш, да би са њим могло да се деси нешто тако лепо, тако магично, са тим незнанцем у ноћи…

Питаш се, ко је он? Ко му је дозволио да уђе попут ватре у тебе, да уђе и лута, претура по твојим немирним мислима, да краде твоје осмехе у ноћи…

Да ти долази у снове и градиш са њим нешто у овом Матриксу, овом виртуелном свету, постоји ли он уопште…

Да ли би желела да то потраје у реалности, да видиш ко се крије иза лика вечитог Петра Пана, плашиш се да ли ће осећај занесености трајати у теби…

Ох, како желиш да он траје вечно, како желиш да верујеш да ће он трајати заувек…

Да ли је исти као и овде, нежан, пажљив, романтичан, помало јединствен, непоновљив, само твој, ма како чудно то изгледало…

Знаш само да пали пламен који је давно угашен, враћа жељу која је давно нестала, осећаш занесеност давно прохујале младости, коју би желела да осетиш макар на тренутак…

Можда ће и тај тренутак доћи, или ипак желиш да га задржиш као своју тајну успомену, катанцем закључану у сненом срцу, које опет куца, а душа сјаји оним старим, непоновљивим пламеном, сјајем…

Желиш да верујеш, желиш да то траје, желиш да знаш да негде постоји Дон Кихот који се бори против ветрењача овог света, мада је унапред изгубио битку, али рат и даље траје…

Желиш да верујеш у твог тајанственог странца у ноћи…

Оставите одговор