Осећаш ли мене…

Осећаш ли мене у мислима својим,

Осећаш ли мене, без лика и додира,

Запловићу поново осећањима твојим,

Да ли ћеш имати спокоја, имати мира…

Осећаш ли мене у венама својим,

Док пловим тихо ка срцу твоме,

Да ли ћу господарити сновима твојим,

Хоћеш ли веровати у своје снове…

Магија није у рукама мојим,

Ту је мој глас, без тела, у духу,

Да ли ћеш ме срести на путевима својим,

Хоћу ли остати само чежња  у ваздуху…

Док те нежно дижем у небеске висине,

Осећаш топлину која те свлачи,

Крв у теби ври, попут морске плиме,

Чаша вина у руци, тако ти много значи…

Ко је тај човек, тај странац у ноћи,

Мучи те тиха патња на јави,

Док казаљка журно хита ка поноћи,

Чекаш га да се негде у магли појави…

Не, он неће доћи, нећеш га видети,

Остаће само питање без одговора,

Мисао ће твоја даљинама полетети,

Преко седам гора, седам плавих мора…