Свети Лука или Ноћ вештица… ( 1.део)

Последњих година, полако, али сигурно, у наш дивни народ почиње да се укорењује један празник који чак нема везе ни са народном традицијом, ни са нашом дивном Православном вером. Наравно, претпостављам да погађате о чему се ради, то је празник Ноћ вештица који се „ слави“ 31.октобра, истог дана кад православни верници прослављају великог Апостола и Јеванђелисту Светог Луку. Направићу једну врсту паралеле, којим желим да прикажем оба празника, па нека свако изабере по својој савести, јер је и Господ даровао човеку слободну вољу да изабере којим ће путем поћи. Да, путем којим ће поћи, али и да зна које и какве последице сноси уколико крене једним, односно другим путем…

У првом делу, желео бих да скренем пажњу на Светог Луку, на његову личност, ко је он био, како се борио за Христоса, нешто из његовог живота…

Свети апостол и јеванђелиста Лука (грч. Λουκᾶς) био је лекар и пријатељ апостола Павла.

Сматра се да је био Грк, родом из Антиохије. Предање тврди да се бавио живописом и да је први насликао иконе Господа Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Пратио је апостола Павла на другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима. После смрти апостола Павла, наставио је да проповеда Јеванђеље по Италији, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори, Македонији, Албанији  и другим земљама. У старости свети Лука је отпутовао у Египат ради проповеди Јеванђеља. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. У граду Александрији он рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим јеванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом.

Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду Теби.

Погребен је у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине 4. века, када су пренесене у Цариград, у време цара Констанција.

У 4.веку нарочито се прочу место где су почивале часне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих, посебно исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано.

Стари црквени писци сведоче, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: “Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама“.

Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. Тако је свети апостол и еванђелист Лука поставио почетак дивном и богоугодном делу – живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих.

Хришћанска традиција држи да је Лука написао Свето Јеванђеље по Луки – треће јеванђеље (по редоследу у Новом Завету), и Дела апостолска. Верници сматрају да је Свето Јеванђеље по Луки написао око 60. године. Модерни тумачи Библије не верују да је Лука аутор јевађеља, за које већина сматра је написано најраније између 80. и 90. године нове ере, користећи Јеванђеља по Марку и Q документе као изворе.

Ђурађ Бранковић је 1453. године пренео мошти апостола Луке у Смедерево, одакле су 1459. однете у Босну, а потом 1463. у Дубровник, па у Венецију.

Манастир Бошњане му је посвећен.

Можете применити да сам на појединим местима болдовао и писао косим словима, како бих нагласио чуда која долазе од Светог Луке. Много тога би се још могло рећи о овом дивном светитељу, али и ово ће бити, надам се, довољно, док будем правио паралелу према паганском празнику Ноћ вештица у наредном прилогу…