Ко сам? Шта сам?

Ко сам? Шта сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
живео сам успут, ко да сањам,
као многи други људи на тој земљи.

И тебе сад љубим по навици дете,
зато што сам многе љубио болећив,
зато успут, ко што палим цигарете,
говорим и шапћем заљубљене речи.

„Драга моја“, “мила“, “знај, довека“
а у души вазда иста пустош зрачи;
Ако дирнеш страст у човекову бићу
истине, без сумње, никад нећеш наћи.

Зато моја душа не зна што је језа
одбијених жеља, несхваћене туге.
ти си, моја гипка, лаконога бреза,
створена за мене и за многе друге.

Али ако тражећ неку сродну душу,
везан против жеље, утонем у сети,
никад нецу да те љубомором гушим,
никад нецу тебе грдити ни клети.

Ко сам? Шта сам? Ја сам само сањар,
чији поглед гасне у магли и мемли,
и волим те успут, ко да сањам,
као многе друге на тој земљи.

Сергеј Јесењин