Не могу да поднесем…

Пријатељи као странци…
22. октобра 2017.
Чуда и јављања Божија у данашње време…
24. октобра 2017.

 

У овом животу, доста тога се свело на просте, грубе људе, препуне дрскости и ироније. Не могу да поднесем то. Не могу, нити волим, да поднесем лажна пријатељства, док те тапшу по рамену Бог зна како, а држе припремљен нож у рукаву…

Не могу да се уклопим у свет материјализма, где се доста тога своди на амбициозне каријеристе, јапије, људе који дају себи за право да суде другима како треба живети, ваде трн из ока брата свога, док се испод њиховог прага таложи гнојно смеће и не ваде балван из ока свога, затамљеног од греха и зла…

Нисам савршен, и не налазим себе на пиједесталу безгрешног човека, али волим, ох, како волим искреност, просту, једноставну комуникацију, и није ми важна диплома, шта је ко завршио, и како се облачи, којим се оделом поноси….

Просто желим само да су људи, ако је тога још остало у данашњем свету, макар и мало…

Само мало да су људи, да ли много тражим у данашње време…

Оставите одговор